POŽEGA – Požeška kompanija Inmold, pre 15-tak godina suočila se sa nedostatkom školovanih, kvalitetnih majstora, pa su već tada ponudili Tehničkoj školi stipendiranje učenika.
Stefan je jedan od prvih učenika, koji je shvatio da to može biti dobro za njegovu u budućnost.
“Ja sam prva generacija stipendista u kompaniji Inmold. Sada mi se čini da mi se doprinelo razvojem u kompaniji, pošto sam od stalnog zaposlenja do sada promenio tri pozicije. Stalno sam zaposlen punih pet godina”, kaže zaposleni u Inmoldu, Stefan Vasiljević.
Mnogi mladi nisu svesni u trenutku kada upisuju srednju školu, šta ih očekuje. Oni koji su to učinili, u sistemu dualnog obrazovanja, danas su veoma zadovoljni odlukom.
“Srednju školu sam upisao pre šest godina, bio sam četiri godine stipendista i dve godine sam zaposlen. Znao sam da ću se baviti mašinstvom, ali nisam bio svestan šta je to. Kada sam upisao Tehničku školu, došao sam ovde na praksu. Svidelo mi se jer sam mogao da primenim znanje iz škole. Mislim da je bila ispravna odluka. Sada bih mlađe drugare posavetovao da se odluče kao i ja. U školi možete teorijsko znanje da naučite, a ovde možete da primenite to praktično i da vidite neke nove poslove“, kaže zaposleni u Inmoldu, Igor Šujdović.
U firmi koja ima više od 500 zaposlenih, prosek godina zaposlenih je 34, što ih čini jednom od najmlađih po ovom proseku. Tome je verovatno doprinelo i dualno obrazovanje.
“Srednju školu sam upisao 2015.godine. Svidelo mi se mašinstvo i rad na CNC mašinama. Nekako sam pronašao sebe da radim taj posao. Sada sam tehnolog mašinske obrade u kompaniji Inmold. Zadovoljan sam poslom koji obavljam, sviđa mi se, nastaviću da se trudim i da se usavršavam“, kaže zaposleni u Inmoldu, Ivan Radivojević.
“Počela sam sa praksom u prvoj godini srednje škole. Bila sam tri godine na praksi, pauzirala sam godinu dana, pa sam se vratila ovde da radim. Može dosta da se nauči upraksi. Sve što smo u školi teorijski, ovde sve možemo da vidimo u praksi. Dosta je značajno i može mnogo više da se nauči, kada se to vidi praktično“, kaže zaposlena u Inmoldu, Jelena Nikolić.
Iako mnogi smatraju da devojkama nije mesto u fabrici, Jelena to demantuje.
“Devojčice imaju predrasude, kada se spomene alatnica, da je prljavo i neuredno, a zapravo je uredno i može da se radi. Zanimljivo je kada crteže koje izrađujemo donesemo i vidimo kako sve to funkcioniše u praksi i dobijemo gotov komad onoga što smo radili na kompjuteru, kako zapravo izgleda u stvarnom svetu“, kaže Jelena.
Nedostatak kvalitetne radne snage, prepoznat je pre svega u alatnicama. Po uzoru na velike kompanije u inostranstvu, u Inmoldu su shvatili da je to način da dođu do što kvalitetnijeg kadra.
“Tu je oko 40 ljudi koji su zaposleni i rade. Bio je i veći broj, ali neki su se odlučili da odu u inostranstvo, a dešavalo da se čak i da se vraćaju. Trenutno imamo 34 dece koja su u program dualnog obrazovanja“, kaže mentor praktične nastave u Inmoldu, Mila Cicović.
Da bi deca koja se školuju po dualnom sistemu dobila sva potrebna znanja, u ovoj kompaniji su obezbedili poseban prostor u kome oni rade.
”Ovde dobijaju sve što im je potrebno. Sve što nauče u škloli kroz teoriju mi nadogradimo ovde praktično. Rade u tealnim radnim procesima, naravno u saradnji i nadzorom sa mentorima i profesorima, ali rade i na konkretnim zadacima, tako da u suštini dobijaju sve što je potrebno da kada završe srednju školu ili fakultet budu skoro pripremljeni za obavljanje konkretnih radnih zadataka.. Konkretno kada su u pitanju viši razredi, treći I četvrti razred srednje škole, oni rade o na realnim radnim zadacima, prave nešto u alatnici sa njihovim mentorima”, kaže Mila.
Vreme koje deca provedu u kompaniji se plaća, dakle stipendije su jedan od načina stimulacije mladih.
“Naravno to ih stimuliše da ostanu kod nas i rade. Ono što je nama kao kompaniji veoma važna, učenici koji su prošli proces dualnog obrazovanja, pokazuje se da su lojalniji firmi i kompaniji”.
Kako objašnjavaju u kompaniji Inmold, to je još jedan od razloga zbog čega ostaju u sistemu dualnog obrazovanja.
