У центру села, на 500 метара северно од Рзава, налази се Рошка бања. Вода која извире има средњу температуру 26,5°, а капацитет извора је до 18 литара у секунди. Институт за рехабилитацију из Београда урадио је испитивања и анализу минералне воде из бање. Показало се да због својих специфичних физичко-хемијских карактеристика и присуства раствореног лековитог гаса водоник-сулфида испитивана вода може да се користи као помоћно лековито средство. Наведено је да помаже код „Запаљенског, дегенеративног и екстраартикуларног реуматизма, као и код последица траума и стања после прелома костију и хируршких интервенција на коштано зглобном систему“. Испитивања још показују да припада олигоминералним (слабо минерализованим) водама и може се пити у великим количинама без икаквих последица. Поред овога, они који су је користили кажу да лечи очи, кожу, живце, проширене вене, а насута у балоне или флаше може да стоји и годину дана без промене.
Предања кажу да је бања коришћена још у турско доба. По легенди, Турци су на извору оставило једно шугаво магаре и отишли. Када су се после неког времена вратили ту видели су да је због купања у тој води оздравило.
„Током средњег века у жупи Моравице, чије је културно средиште било манастир Годовик, Рошка Бања је заузимала значајно место. Као манастирска бања била је на гласу по вашарима-панађурима по којим се и данас један потес на десној долинској страни Бањског потока зове Панађуриште. Такву улогу је имала умногоме и за време турске владавине када се звала Бања Панађуриште. … По томе је Рошка Бања једна од ретких бања у Србији која је своју средњевековну и потоњу улогу панађура одржала до данас.“ (1)
За време Аустро-Турских ратова становништво се проредило па је Бања опустела. У првој половини 19. века Бању су највише користили Турци из околних вароши. Српско становништво је тадашње изворско врело називало „Панађурски шопур“.(2) Након ослобођења од Турака на бањском врелу је постављена стублина.
Знајући за лековитост бањске воде, народ је долазио са свих страна да се лечи, али су услови били веома лоши. „На тражење појединих лица из других општина и захтевање вишине грађана из ове општине да се поменута бања оправи“, Суд и Одбор Општине рошке донео је решење:
„ Да се поменута бања оправи општим радом – кулуком народом из ове општине и то на овај начин:
1. Да се бања очисти и у исправност доведе општим радом кулуком помоћу свих грађана из ове општине,
2. Да се ова бања купатило огради треницама и да се покрије једном мушемом,
3. Да се у близини ове бање направи један квартир у дужини 15 метара и ширини 3 метра којисе има направити и оградити летвама буковим и покрити кровином.
4. Да се у близини ове бање направи једна барака од летви букови и покрити кровином са величином и простором колико се за … буде нашло.
5. Што се тиче овог што би се новца утрошилона оправку бање … бараке и квартива и осталог то ће се исплатити из добивеног прихода бањског.
6. Бања, квартиви и барака кад буду довршени и почну радити онда ће се донети друго решење и даће се под закуп јавном лицитацијом и цео добивени приход има се унети у касу општинску као непредвиђени приходи.
7. Цела ова јапија има се осећи у селским шумама и кулуком дотерати. Над овим целим радом водиће контролу председник општинског Суда Гвозден Сарван.“(3)
Решење је донето 20. јуна 1906. године. Радови су брзо завршени и већ следеће године, 11. марта 1907. године, организована је лицитација за закуп Бање.
Према одлуци Суда и одбора ове општине од 18. фебруара тек. год. No.243 даваћесе за ову годину под закуп бања постојећа у селу Рогама ове општине. На дан 11. једанаестога марта тек. год. код суднице општине Рошке.
Услови односно закупа бање могусе видети на дан лицитације. Кауција полагаће се унапред 20/00 од излицитиране цене, позивају се закупци да одређеног дана дођу на лицитацију.
Лицитација почеће тачно у 8 сати пре подне и закључити у 4 сата после подне“.(4)
За време Другог светског рата бања је порушена. Вести од 18.05.1946. године су донели извештај о стању бања у Ужичком округу. За Бању у Рогама се каже да годишње „има више од пет стотина посетилаца“. Даље се каже: „Месни народни одбор је одлучио да прекине са старом праксом издавања бање закупцима за суму од око 20.000 динара годишње и одлучио да сам, користећи бању у својој режији, учини све за оправку и побољшање станбених зграда као и изградњу нових“. (5) На основу те одлуке Месног народног одбора приступило се изградњи нове зграде купалишта од брвана и она је пуштена у рад 1950. године. Зграда је имала три купалишта: мушко, женско и самачко. У сваком је била устава за пуњење купатила, која се након купања подизала, вода је истицала и за следеће купање је долазила свежа вода. Испред зграде је била чесма са водом за пиће.
Почетком 70-их година урађен је асфалтни пут Шенгољ – Роге и поправљен пут за бању, па је то створило услове за развој бањског туризма, што је захтевало и побољшање услова боравка гостију у бањи.
Поред зграде купалишта направљене су још две зграде. У једној је била Управа бање са рестораном који је радио цео дан и у коме су се могла наручивати разна јела и пића. Поред ње је била зграда са собама, у коме су боравили посетиоци на пуном пансиону. Иза њих је био пољски WC. Када се повећао обим посетилаца и постојећи капацитети постали недовољни направљене су још две зграде са собама, тзв. „Станови“. За време лета у бањи су организоване игранке и где се продавала разна роба. Најпознатији су били Марковићи „Колачари“ са Градине и њихово чувено лицидерско срце. Сезона се завршавала игранком на празник Јован сјекован (11.09.) и тада су се у Бањи могле купити и лубенице.
Бања је радила у оквиру пожешког рекреативног центра до деведестих година, а онда је прешла у надлежност Рошке задруге. 2002. године зграда купалишта је изгорела, па је направљена метална конструкција изнад два купалишта да би бања могла да се користи. Након приватизације Бања је често мењала власника, али ниједан власник није улагао уодржавање купатила ни у остале објекте. Пратећи објекти: ресторан, станови и пут су пропали, а купатило функционише и гости се сами организују за купање.
Литература:
1. Гласник Србског географског друштва 56, 1976.
2. Исто
3. Решење одборско за оправку бање, Фонд Суда општине рошке, Историјски архив Ужице, ознака ИАУ.ОРР.XXX 1906,103
4. Објава о закупу бање, Фонд Суда општине рошке, Историјски архив Ужице,
5. Вести, 18.05.1946. године, Ужице
