Сеоска прела се одржавају кад су ноћи дуге зимске. На прелу жене и девојке помажу сусетки да се опреде вуна или конопља „(кучине“). Такву помоћ обично тражи она домаћица којој се жури да својој кћери спреми „руво“ за удају. Често се прело сазива и у кући у којој има доста мушкараца, а нема довољно женске радне снаге. Кућа која сазива прело мора ипак бити довољно имућна, да има доста вуне и има чиме почастити преље. На сваком прелу се пева, игра, весели и шали.
На прело долазе и мушкарци, али су они док се ради у посебној просторији. Тек кад се прело заврши, сви се измештају и настаје игранка и весеље. Песме на прелу су такође пригодне, везане за рад који се обавља. Слична прелима су чешљања вуне, гребенање и круњења кукуруза. Код свих оваквих скупова наглашен је обичај заједничког рада и солидарности према суседима и сродницима. Рад на моби се не плаћа нити постоји обавеза да се тај рад узврати. Тај рад се једноставно поклања. За младе је такав рад привлачан, јер га увек прати песма, свирка, игра и весеље. То је и прилика за зближавање па се не каже случајно:
„На прелу се гледају девојке“.
Аутор: др Раде Познановић
Прела у школи у Рогама се од 2012. године традиционално одржавају једном годишње у јесење дане. Идеја за одржавање овакве манифестације је потекла од учитељице Бране Даничић, уз велику помоћ њених колегиница и колега. У то време су ученици млађих разреда изучавали предмет Народна традиција и једна од тема је било прело. О томе учитељица Брана каже:
– Идеје за организовање прела проналазила сам у детињству и одрастању у сеоској породици. Отац и мајка би с вечери кренули у сeло на Прело, а ми деца би остали код куће са бабом и дедом. Уз радио емисије као што су „Село весело“ и „Аутобус у пола шест“. Слушали би музику, певали и играли коло. Баба је често причала како је то било кад је она била млада. Неке приче је причала и више пута, али ја сам их слушала сваки пут из нова и маштом путовала у неко друго време. Све те приче живеле су у мени и чекале прави тренутак.
Организовање прела у школи је било нешто сасвим ново за становништво Рогу, али их је то подсетило на старо време. Прелепу слику с јесени те 2012. године употпуниле су поносне баке с преслицама у рукама.
Душанка и Ленка Вукашиновић, Станица Цвијовић и Мица Нешовић с преслицама у рукама, уз традиционалну песму, успеле су да оживе нека давна времена. Док су корачале кроз школско двориште ка припремљеној сали орила се песма ,,Месечина, а ја зовем прело“, која је постала нека врста химне. Од бака су је преузели ученици који су је певали на одморима, приредбама и на отварањима сваког народног прела. Мајке ученика уз ручне радове: вез, хеклање, плетење су припремиле богату трпезу љубави: качамак, проја, обланде, ванилице, бакин колач.
– Сва прела су до сада била тематска, а теме су биле: Завештања Стефана Немање, Сачувајмо здраву средину, Трагови прошлости, Хајдуци, Вук Караџић је много знао и много нам дао, Стогодишњица завршетка Првог светског рата и Осамсто година аутокефалности српске цркве – истиче Брана Даничић.
Прело је угостило пуно људи добре воље, који су својим наступима допринели садржајности програма. Ту су били песници и говорници, разне певачке и фолклорне групе, па чак и један гуслар.
Реновирањем школске сале вредни организатори су добили адекватан простор за своју манифестацију. До сада су се прела организовала у учионицама, што је био мали простор за све посетиоце који су хтели да присуствују манифестацији.
Атмосферу са Прела 2025. године можете погледати у видео снимку, који је приказан у Дневнику ТВ Пожега 29.10.1025.
