Свако село има један дан у години који слави. То обично бива лети, од Васкрса до Петрова поста. Тај дан се зове прислава, сеоска слава или заветина. У Рогама сеоска слава су Друге Тројице. Тај дан кроз село иду крстоноше са барјацима, крстовима и иконама и обилазе вернике, да би се на крају сви скупили на место поласка, на Ливадак и провеселили се. Ливадак је одабран зато што је раван и простран да прими крстоноше. 1951. године нова власт је забранила крстоноше тако што их је растерала док су ишли. Тада је барјак носио млади Миломир Стојковић. Када је дошло до смене комунистичког режима, Миломир је сашио барјаке и 1989. године са Митом Браловићем иницирао покретање Литије, што је и урађено и од тада се Литија организује сваке године. 2022. године је постављен крст на Ливадку код школе и од тада се крстоноше скупљају код њега.
Када се крстоноше скупе, око 8 сати ујутро, свештеник испред крста очита молитву за здравље људи и стоке и за добар род воћа, поврћа и жита. На крају благосиља све присутне, тако што они целивају икону Св. Тројице и дају прилог. Пре поласка у Литију сви окупљени три пута обиђу око крста уз песму и молитву. Прво се у Литију ишло пешке, са песмом и заставама, што је давало свечани тон. Касније су за превоз користили коње и тракторе, да би у задње време користили аутомобиле. Литија се зауставља на договореним местима, традиционално истим сваке године. С обзиром да је становништва села све мање, ако се домаћини не јаве, онда свештеник зове и проверава да ли ће да приме крстоноше.
Након поласка са Ливадка, прво стајалиште крстоноша је код школе. Народ, који је у близини спрема сто са послужењем за крстоноше. Ту су храна, пиће, колачи. Пре послужења свештеник очита молитву, благосиља присутне и они целивају иконе, а онда се крстоноше послуже. После краћег задржавања, крстоноше три пута обиђу око стола и наставе литију.
По сећању Десимира Стојковића, који је учествовао сваке године у Крстоношама, у почетку је било 47 стајања, да би 2025. године, када сам и ја био крстоноша, број стајања спао на 15: Школа, испод крушке Милорада Цвијовића, Ђорђевићи и Сарвани код Вигња, испред гараже Миодрага Вуловића, Павловићи, Обрадовићи, Мире Кабаница, Владе Ивановић, Ћиро Ковачевић, Вајовићи, Забрдо, Вршељак код Вукашиновића, Видан Ковачевић, Бели Ковачевић, Вићо Ковачевић и повратак на Ливадак.
За то време, друга група је спремила шатру и поставила столове. Допреми се храна и пиће и када стигну крстоноше, организује се ручак уз трубаче.
