Према породичном предању Стојковићи из Рогу су потомци Стојка Лучића из Равни. Како је причао Десимир Стојковић „то је било у време када су Турци напустили Роге“. Стојко је, са четири сина: Вељко, Паун, Игњат и Јеврем и кћерком Станком, дошао у Роге и населио се на данашње имање Ђорђа Стојковића, које зову Крчевине. Направили су кућу Кулачу. Јеврем се касније преселио изнад те куће, на данашње имање Десимирово, Станка се удала у Рупељево а остали су се раселили у околину. За градњу кућа су бирали места где су могли да ископају бунар за воду.
Према званичним документима (Пописи, Протоколи) родоначелник Стојковића у Рогама је Стојан Вучићевић, који се први пут помиње у Пореском тефтеру за Роге из 1823. године. Да су Стојан Вучићевић и Стојко Лучић једна особа можемо утврдити на основу Тефтера чибука (попис стоке) за село Равни из 1835. године. У њему се помиње Вучић Лучић да има 62 грла стоке. Његов син је могао узети породично презиме Лучић или по оцу Вучићевић, како су и евидентирали становништво у званичним документима.
У Попису становништва Србије из 1849. године налази се Стојан Вучићевић, стар 50 година, са три сина: Јелесије (17), Јеврем (12) и Игњат (4 год.) и три жене, којима нису наведена имена, зато што су пописивани само мушкарци. У попису из 1863. године и у следећим, као и у Протоколима годовичке цркве, ова три сина се појављују под презименом Стојковић, а пописана је и кћерка Марија. У Попису из 1863. године налазе се две куће Стојковића: Јелесијева и Јевремова.
Јелесије, као најстарији син, је остао у заједници са оцем и братом Игњатом. Имали су кућу и зграду, а од имања воћњак, две њиве и ливаду. Женио се три пута. Први пут се оженио 1850. године са Обренијом, кћерком Стефана Сарвана. У попису из 1863. године и у протоколима годовичке цркве она је уписана као Неранџа. У браку су добили синове Петра, Пауна, Михајла, Јаћима и Младена и кћерку Крстину. Паун се оженио са Николијом, кћерком Витора Кабанице. Прво дете им је био син Милован, који је умро у четвртој години, а касније се родила и кћерка Милена. Младен се оженио са Јованком и у протоколу рођених је уписана њихова кћерка Јулка, као треће дете. Неранџа је умрла 1866. године у 50-ој години. Наредне године Јелесије се оженио са Аранђијом, ћерком Пауна Пајовића из Радоваца. У том браку нису имали децу, јер је Аранђија умрла већ после једне године брака, 1878. године. Трећи пут се Јелесије оженио са Митром, удовицом Михајла Филиповића из Рогу и добили су синове Вељка и Анђељка. Вељко се оженио са Анком, кћерком Милана Марковића из Рогу, а Анђељко са Гвозденијом, кћерком Милоша Јованчића. Обојица су погинула у ратовима 1912-1918 године. Митра је умрла 1886. године, а Јелесије 1904. године.
Јеврем се оженио са Вујаном из Кабаница. Њихов брак није уведен у протокол венчаних годовичке цркве. Одселили су се од оца Стојана и направили кућу изнад њих. У браку су имали синове Милана и Чедомира и кћерке Станку, Милицу и Стану. Јеврем је умро 1884. године у 58-ој години од врућице, а Вујана 1892. године у 60-ој години „убијена од вола“. Чедомир се оженио са Персом, кћерком Тадије Богићевића из Сврачкова и у том браку нису имали деце. Перса га је напустила и удала се у Збојштицу. Не зна се кад је Чедомир умро и где. Милан се оженио са Станицом, кћерком Танасија Кабанице и остали су да живе са оцем Јевремом. У браку су добили синове Стојана, Станоја и Миливоја и кћерке Видосаву, Миленију, Стојку и Стану. Станица је умрла 1918. године од грипа, а Милан 1919. године од старости. Стојан се оженио са Стојком, кћерком Спасоја Лучића из Висибабе и имали су пет синова и три кћерке. Кад су синови порасли, Стојан и Стојка су прешли да живе у Висибабу. Стојка је умрла 1974. године, а Стојан 1979. године и сахрањени су у Рогама, на гробљу Липа. Станоје се оженио са Ђурђијом Грујичић из Рогу, али у том браку нису имали деце. Станоје је умро у 27-ој години од „јектике“, а Ђурђија се преудала у Злакусу. Миливоје је умро са две године од запалења.
Најмлађи Стојанов син Игњат је остао да живи са братом Јелесијем и оженио се са Сандром, кћерком Илије Обрадовића из Рогу. Добили су синове Радисава, Драгомира и Војина и кћерке Милеву, Јању, Станију, близнакиње Винку и Цмиљку и Љубицу. Радисав је умро после три године. Драгомир се оженио са Винком, кћерком Милете Марковића из Рогу, а Војин са Љубицом, кћерком Димитрија Андрића из Рупељева. Драгомир и Винка су добили сина Ђорђа и кћерку Микајлу. Сандра је умрла 1887. године у 38-ој години, а Игњат се исте године оженио са Ружицом, кћерком Вукомана Крсмановића из Дрежника. Са њом је добио сина Петка и кћерке Јулку и Стојану. Војин је погинуо у рату 1912-1918 године. Ружица је умрла 1917. године у 55-ој години „од старости“.
Лучићи-Стојковићи су поред презимена у Рогама променили и славу: у Равнима Лучићи славе Ђурђевдан, а у Рогама су за славу узели Лучиндан, светог Луку (31. октобар), јер постоји предање да су презиме добили по Луки, који се са браћом Вулом и Томом доселио у Равни. Стојковићи су се окумили са Лучићима и то им је још једна веза са постојбином.
