Пословице, изреке, народна мудрост

Пословице и изреке су сажете животне мудрости и искуства народа. Неке су општеприхваћене, а неке се јављају само у појединим подручјима. Временом долази до мешања и прихватања, тако да их нико неможе присвајати. Овде је сабрана народна мудрост из наших крајева, онако како се говорило и преносило с колена на колено.

Буди добар, да не будеш модар – кажу деци која су несташна.

Вата зјале – доконише, беспослено тумара. (Зјало – усни отвор)
Видела жаба ђе се коњи кују, па и она дигла ногу – кад неко хоће да ради нешто што није за њега.

Где мачке нема ту мишеви коло воде – кад се нешто ради без контроле.

Пу, пу, далеко било – кад хоће да наведу неки случај, а да се то не догоди.
Да се, јадна, за зелен бор ватим и он би се зелен осушио – каже неко ко нема среће у животу.
Док је оваца биће и џемпера – увек ће се нећи неко некога да искоришћава.
Докон поп и јариће крсти – кад неко ради нешто само да испуни време.
Дрма к’о спуж букву – кад неко ради нешто за шта није способан.

„Ево мени кума самлеће ми без ујма“. Рекао неки човек када је дошао у воденицу да самеље брашно, и видео да је воденичар његов кум. Кад га је видео његов кум помисли: „Ево мени кума даће ми два ујма“.

Исправља криве Дрине – покушава да уради нешто немогуће.

Ја га крштавам, оно прди! – кад неко не поштује туђи рад или не слуша шта му се прича.

Кад на врби роди грожђе – каже се кaд се нешто неће десити.
Као да причам зиду – кад неко не разуме шта му се каже.
Ко је луд не буди му друг – треба бирати друштво у коме ћеш бити.
Ко носи шарен веш, он је мало шумашеш – дечије задиркивање за облачење.
К`о да си пиш`о на коприву – каже се за некога ко је нерасположен и свадљив.
Кога су гује уједале тај се и гуштера плаши.
Коза репу, реп длаци: – Иди, длака, ти си лака! – кад неко свој посао преноси на другога.

Лук ти у очи! – каже се кад неко хвали дете да је лепо, па да му очи засузе да не види.

Љубав за љубав, сир за паре – неможе се нешто давати бесплатно.

Мање једи па смочи – каже се некоме да умаче хлеб у смок (кувано јело) и полако једе. Ако већи комад хлеба упадне у смок, кажу „увалио се дробоња“.

Навалио к`о смрт на бабу – кад је неко досадан.
Навика је једна мука, а одвика сто – лакше се на нешто навићи него одвићи.
На равне части – подједнако, поделити на једнаке делове.
Надо учку – изазвао панику.
Не било примењено – не узимати за пример.
Не гоји се прасе уочи Божића – све треба радити на време.
Не лаје пашче села ради, него себе ради – свако се прво брине за себе.
Не липши магарче до зелене траве – кад неко обећава нешто што треба чекати.
Нема горе робије од ортачке кобиле – кад се удруже људи са различитим погледима на свет.
Немо(ј) да те гуја печи (немој да те змија уједе) – ако то урадиш погрешићеш и бићеш кажњен.
Немој га насјецати – кад за некога кажу да је умро или да је болестан, или за животињу кажу да је липсала, а то није тачно.
Немој, па се небој – право ради да ти право буде.

Од светог Илије сунце све милије – после Илиндана почињу хладнији дани.
Отишао да му дупе види пут – кад неко оде на непотребан пут.
Отишао у Силистрију да вади кремење – кад неко пита за некога где је отишао, а ти не можеш да му кажеш: „шта те брига“. Силистрија је засеок у Тврдићима у коме се налази каменолом кремен-камена.

Преко прече наоколо ближе – треба бирати сигурније решење.

Реци ми „врљо“ да ти не кажем „ћоро“ – нећу те увредити, ако ти то први не учиниш.

Село хвали, а у граду живи – иде се тамо где је лакше за живот.
Сигуран к`о врбов клин – каже се за некога ко није поуздан.
Сиротињо, и Богу си тешка! – за сиротињу су увек тешки дани.
Слађе туђе говно него своја пита – кад се више цени нешто што је туђе.
Слажу се к`о пас и мачка – каже се кад се не подносе они што су заједно.
Смије се к`о луд на брашно – кад се неко смеје на силу и без повода.
Сунце те гријало – да будеш жив и здрав.

Таман „Боже, помози“, а оно поп на врата – кад мислиш да је све добро, а онда наиђе невоља.
Трепће к’о сврака на југовину – југовина је снег који се топи када греје сунце.