Свако село има један дан у години који слави. То обично бива лети, од Васкрса до Петрова поста. Тај дан се зове прислава, сеоска слава или заветина. У Рогама сеоска слава су Друге Тројице. Тај дан кроз село иду крстоноше са барјацима, крстовима и иконама и обилазе вернике, да би се на крају сви скупили…
Сеоска прела се одржавају кад су ноћи дуге зимске. На прелу жене и девојке помажу сусетки да се опреде вуна или конопља „(кучине“). Такву помоћ обично тражи она домаћица којој се жури да својој кћери спреми „руво“ за удају. Често се прело сазива и у кући у којој има доста мушкараца, а нема довољно женске…
Ова књига је први роман Стевана З. Ковачевића (1952), спортског новинара Радио Београда и проистекла је из приче „Све има крај, али се не завршава“ објављене у књизи „И даље трчим+1“, објављене 2011. године у Београду. Роман је написан као биографија најбољег послератног атлетичара спринтера Милована Јованчића, рођеног 1929. године у Рогама. „У настојању да…
Као што је и планирано на почетку радова, 13. априла 2026. године на Васкршњи понедељак уз пригодан програм свечано је предата на коришћење реновирана фискултурна сала основне школе у Рогама. Радови су почели у новембру 2025. године и за то време је сала потпуно реновирана, од паркета до зидова и прозора, као и помоћне просторије…
Конопља је биљка која се дуго година гајила на нашим просторима. Расте као коров и лако расте, није потребно наводњавање ни пестициди. Сваки део биљке се може користити. Од стабљике се правила одећа, џакови и ужад, док се њено дрвенасто језгро може користити за папир и грађевинарство. Семе садржи пуно протеина, влакана, омега-3 масти и…
Велики Рзав, који извире у подножју планине Мучањ, прави је природни бисер и званично једна од две најчистије реке у Србији. Дугачак је 62 км и од виталне важности је за становништво крајева кроз које пролази. Велики Рзав праве Пресечка река, која извире на обронцима планине Чемернице и река Јамчица у селу Мочиоци. Река даље…
Према истраживању Стефана Вукашиновића Према породичном предању у Роге се из Старе Херцеговине, из околине Требиња око 1820. године досељавају Маркови (или Маринкови) синови Вукашин и Јован и кћерке Вајлика-Ваја и Перуника. Насељавају се на Вршељак на место садашње куће Божидара Вукашиновића. Од Вукашина и Јована настају Вукашиновићи, од Ваје – Вајовићи, а од Перунике…
Порекло Вуловића, Ристовића, и Филиповића У Попису из 1823.године, који је најранији попис са именима после ослобођења од Турака, налазе се два Филипова сина: Симо и Ристо. Пописани су независно као носиоци домаћинства. Нема података да је отац Филип био са њима, нити да је дошао у Србију. Ристо и Симо су били доста стари…
У новој згради школе у Рогама налази се сала која је служила за физичко образовање ђака и одржавање разних приредби. У летњим месецима у њој су одржаване игранке, а и понека свечаност. Током времена, услед небриге, неодговарајућег одржавања и утицаја временских непогода, дошло је до пропадања крова сале и уништења паркета. Прозори и врата су…
У емисији „Наша прича“ на АгроТВ каналу, емитован је прилог о нашем комшији Радисаву Сарвану Шилу где он објашњава своју одлуку да остане на селу и бави се сточарством.