Текст урађен према књизи „Пожега и околина“, први део, аутор Михаило Зотовић, Пожега, 1978.
Прилично негостољубива, релативно дивља и за настањивање несигурна, долина реке Велики Рзав постала је археолошки интересантна од момента када су у њој крајем 1958. године, у троуглу села Роге, Сврачково и Радобуђа, откривена три праисторијска насеља. Сва три леже на непосредним обалама реке чија је долина, као уосталом и долине многих река, представљала важну природну комуникацију у кретању људских популација и њихових култура.
- Кљештина – равничарско насеље винчанске културе, фазе „Винча – Тордош“, на десној обали Великог Рзава, на месту где река прави велику окуку. Место звано Кљештина се налази на територији села Роге и обухвата имања Јованчића и Вукашиновића. Насеље је откривено 1958. године, приликом истраживања терена, а пробна сондажна ископавања су вршена 1959. и 1963. године. Испитивања су показала да се ради о насељу које је обухватало простор од око 50 ари, на релативно равном терену. Нађен је већи број животињских костију (јелени, срндаћи, дивље свиње) и известан број од костију обрађених предмета, нарочито шила, што говори да су становници углавном били оријентисани на лов и риболов. Затим, пронађено је и разно керамичко посуђе и камени алат, нарочито секире. Проналазак плеве житарица говори да су становници овог насеља користили чак и овако минимално погодан терен за производњу житарица.
- Кулине – мање људско станиште градинског типа откривено 1959. године. Лежи на левој, врло стрмој и кршевитој обали Великог Рзава у Рогама, око километар узводно од Кљештине. Припада касној неолитској фази „Винча – Плочник“. Најпре су, приликом истраживања, у подножју стене откривени остаци керамичког посуђа, рибарски тегови и други пратећи елементи из асортимана неолитске производње, што је упућивало на боравак одређене групе људи на том месту. Затим су при врху стене, у једном удубљењу пронађени грађевински остаци једне куће, која је уклопљена у стену, тако да је потпуно изолована и скоро ван домашаја било какве опасности. Овде је једна мања група људи, нејвероватније једна породица, подигла само један стамбени објекат, повлачећи се очигледно пред извесном опасношћу, која их је приморала да напусте првобитно станиште. Стање археолошких налаза, међу којима су керамички судови, обрађене животињске кости, итд., као и груписање на одређеним местима у кући, одаје утисак да су становници напустили своје станиште у тренутку пуне активности, услед неке изненадне опасности или избијања пожара.
- Вранешка стијена – на левој обали Великог Рзава, на релативно оштрим падинама градинског узвишења на територији села Радобуђа, преко кога води стари сеоски пут за Ариље, утврђено је постојање неолитског насеља приликом истраживања долине Великог Рзава 1958. године. Утврђено је да насеље припада периоду касног неолита – фаза „Винча – Плочник“. Место није баш погодно за настањивање због оштрог пада терена према реци, али друге карактеристике, као што су: близина реке, тежак приступ са више страна, могућност брзог узмицања у случају опасности, су допринеле да се овде изгради насеље. Истраживања су показала да је овде било 4 – 5 мањих надземних кућа, подигнутих у горњим деловима узвишења. С обзиром на конфигурацију терена, земљорадња је сведена на најмању меру, а интензивиран је лов и риболов. Ископавањем је пронађен већи број животињских костију од дивље свиње, козе, јелена и срндаћа.
