Топоними (грч. топос место + онома име, назив) су властита имена географских објеката – континената, мора, океана, река, језера, разних копнених формација (планина, брда, долина, поља, кланаца и др), држава и насељених места (заселака, села, вароши, градова и др.).
Топоними су једна од најважнијих нематеријалних културних вредности које поседује друштво. Они су језик градова, села, планина, потока, путева, улица, укратко, свих места и простора. Иза назива неког места понекад се крије нека мистериозна прича или интересантна прошлост. Захваљујући топонимима могу се протумачити културна структура, историја, географија (земљиште, биљни покривач, клима), пољопривредне делатности и природни ресурси краја у коме се налазе. Пошто означавају трајне географске појединости, чувају и трагове несталих народа или оних који су некада живели на овим просторима.
Карактеристике терена омогућавају поделу територије села Роге на три дела. Први део је источни део села који се са истока граничи са Сврачковом, са севера са Рупељевом, западна граница иде дуж брда Врх до школе, према гробљу Липа до Рзава и обухвата целу плодну котлину Рзава. То је најплоднији део села који је најпре насељен, прво од Турака а касније, преузимањем имања од стране Срба који су их обрађивали или су их купили. Западни део села се са запада граничи са Дрежником, са севера са Злакусом, са југа граница иде котлином Рзава а са истока се граничи са Источним делом села. Карактерише га брдовито земљиште са крчевинама и шумама. Ту су се насељавали досељеници који су касније дошли, после Другог српског устанка. Трећи део је јужни део села који обухвата падину Венца до Рзавске котлине и слабо је насељен. Углавном су ту долазили прекобројни чланови породица, када се она увећа да нема довољно имања за обрађивање.
Топоними, први део: западни део села
Према документима из Катастра непокретности, овај део села је подељен на три области: Јатаре, Панађуриште и Јоцово брдо:
- Јатаре – место где се скупљају јата птица. Обухвата област од Школе до Сарвана иза гробља Липа. Јатара је име за птицу, патка или ждрал.
- Панђуриште (панађуриште) – зараван на брду, вашариште. Област изнад Бање до Обрадовића.
- Јоцово брдо – брдо на граници Рогу и Злакусе. Добило је назив по неком Јоцу, од кога су настали Јоцовићи, фамилија која више не постоји у Рогама.
Ради лакшег проучавања и прегледнијег приказа, топоними се могу поделити у следеће врсте, према настанку имена:
- Према власнику:
– Балчовина – ливада иза Недељковића, према Узићима, по Милошу Сарвану – Балчу.
– Ђеровина – ливада Десимира Стојковића, вероватно добила назив по Ђеру Кабаници, вероватно бившем власнику.
– Ђинђовина – била у власништву Гвозденије Сарван, вероватно су је звали „Ђинђа.“ Била је богата и вероватно се богато облачила.
– Павловина – ливада, добила име по власнику Павлу, Матовићу или Ристовићу? Обојица су имали имање у близини.
– Ристовина – њива у Браловићима, област испод куће Томислава Кабанице до Бање.
– Спасовина – ливада у шуми испод Заровањка, према Бањи. Вероватно по некој Спаси. Друго тумачење је: Спасовина, Спасовине, Спасовиште – локалитет где су држане пољске молитве (Владислав Скарић: Поријекло православнога народа у северозападној Босни), што је у овом случају мало вероватно због стрмог терена.
– Томин гроб – граница између Рогу и Дрежника.
– Чваровина – Ливада Десимира Стојковића пре гробља Липа, са горње стране пута. Прво је била власништво Сарвана, који су у Роге дошли као Чваровићи.
- Према изгледу и положају:
– Вртаче – удубљења округлог облика, на брду изнад Стојковића.
– Вршељак – брдо код Обрадовића.
– Дугачка њива, велика њива.
– Заровањак – зараван у шуми, ливада на путу према Бањи.
– Крчевина – земљиште које се крчењем претвара у обрадиву површину. Њива испод куће Ђорђа Стојковића (Сада је ту кућа доктора Порубовића). Десимир каже да су се ту доселили Лучићи, тј. Вучићевићи, од којих су постали Стојковићи.
– Осоје – шума, према Злакуси. Означава шумско земљиште окренуто северу, где сунце мало допире. Супротно је Присоје.
– Папратњача – ливада обрасла папратима, бујадима.
– Превија – кривина на путу код Сарвана, према Плочи.
– Средње брдо – брдо између Вуловића и Даничића.
- Према намени:
– Вигањ – место на Рошкој плочи, ковачница.
– Гувно, гумно – зараван на коме се вршила пшеница.
– Жижанка – силазак са главног пута према кући Драгојла Вуловића, ту су пекли црепуље.
– Мочило – рупе за воду у којима се квасила тежина (конопља).
– Перило – извор на коме су жене прале веш.
- Непознато значење имена:
– Головина
– Јунчевина
– Колачетина
– Кошута
– Наздровина
- Називи из турског доба:
– Панађуриште – вашариште.
– Џада – пут за превозна средства
