Цвијовићи су се у другој половини 18. века доселили из Подблаћа-Пљеваља у Дрежник. Воде порекло од братства Mартиновића из околине Никшића (С. Цвијовић: Братство Цвијовића у Ритошићу, Лаповићу, Коњоводу и Бранчићима, Прибој 2010.). У својој књизи „Дрежник – хроника села“ аутор Зоран Жеравчић наводи речи Митрополита Јосифа Цвијовића да су се Цвијовићи у Дрежник доселили из Санџака или североисточне Херцеговине.
У Роге су се из Дрежника доселили изнад Рошке Бање, у подручје где су данашње куће Саила и Сретена Цвијовића. У Пописима становништва Рогу до 1863. не помињу се Цвијовићи, што говори да су се касније доселили. У Попису из 1863. године за Дрежник налази се Милоје Цвијовић, стар 28 година, са женом Милосавом, старом 26 године и сином Захаријем од 7 година и три кћерке. У МКР Годовичке цркве у 1965. години Милоје и Милосава Цвијовић су крстили кћерку Кату, што говори да су се у периоду од 1963. до 1965. године доселили у Роге.
Поред Захарија, који је у матичним књигама уписиван и као Радивоје, Милоје је имао и синове Сретена и Драгутина, који су оформили своје породице и у матичним књигама се воде под презименом Ивовић. Вероватно да је то по имену неког њиховог претка у Дрежнику, а презиме су променили јер је већ било Цвијовића у Рогама, потомци Цвија Сарвана, који су касније вратили презиме Сарван.
Радивојев син Милутин је отишао на мираз на имање Сретена Браловића на Ливадак. То се није десило када је Милутин први пут запросио Наталију, Сретенову кћерку, јер она није хтела да пође за њега. Милутин се оженио 1914. године са Драгињом, кћерком Љубомира и Јелисавке Гавриловић из Рогу и отишао у војску, која је тада трајала три године. Када је дошао на одсуство из војске, његова жена је умрла од тифуса. Остао је да је сахрани, па је закаснио у војску два дана. Пошто се то све дешавало за време Првог светског рата, мислили су да је дезертер и хтели су да га стрељају, али су му из Општине послали оправдање, тако да је спашен. Кад се рат завршио дошао је и затекао празну кућу. Тада је поново питао Наталију да се уда за њега и она је пристала. Венчали су се 28.01.1919. године и прешао је код ње да живи, јер је она била јединица. Имала је брата Милована који је погинуо у Великом рату. У кући Браловића је хтео да слави своју славу Јовандан, али је Сретен рекао: „Oвде ћеш славити Цвети, славу ове куће, а Јовандан прикађуј ако хоћеш.“ Милутин га је послушао, зтако да је преузео Цвети за своју славу. Милутин и Наталија су имали синове Милоша и Светозара и кћерке Косу и Мијојлу. Милош и Светозар су се поделили и направили своје куће. Милошева кућа слави Цвети, а прикађује Јовандан, а Светозарева кућа слави Јовандан, а прикађује Цвети.
Други Милојев син Сретен је остао код Бање и имао је сина Милоша, од кога су настале данашње куће Сретена и Саила. Кажу да је Сретен био слеп, али је знао све међе и слеп прелазио преко платице на Рзаву. Вероватно да је касније ослепео.
Трећи син Драгутин се женио, али није имао деце.
Поред ове две куће на Ливадку и две куће код Бање, на Рошкој плочи има још једна кућа Цвијовића. Милован Цвијовић из Дрежника је оженио Јулијану, кћерку Миленка Јоковића и направио кућу на миразу. Он, као и Цвијовићи код Бање, слави Јовандан (20. јануар).
