Обичаји су искуством и навиком створене одредбе, које као какви закони, и ако нигде нису написани, управљају целокупним животом и радом извеснога друштва. Променом пребивалишта, културним напредовањем и доласком у додир са другим народима обичаји се или мењају или замењују новима, а често и сасвим ишчезавају. Обичаји временом губе своја основна значења па добијају известан тајанствени карактер, постају као нешто свето, и одржавају се као део религије. У много случајева они нису ни то, већ се одржавају просто с тога што тако ваља („ваља се“) или што обратно не ваља да буде („не ваља се“).
Обичаји и веровања из свакодневног живота:
- Ако дете лежи на поду а неко га прекорачи, оно неће моћи да порасте. Да би се то поништило треба се вратити уназад.
- Не ваља стајати на прозору кад сева и грми.
- У кући не ваља отварати кишобран, погодиће гром у кућу.
- Ако неки гост заборави нешто своје у кући домаћина, родиће се дете, мушко или женско – зависи ког је пола гост.
- Нежење не смеју да секу калемљено воће, липу, дуд и орах, неће имати пород.
- Ко седне на ћошак стола остаће удовац/удовица.
- Не ваља сипати ракију у чашу преко руке напићеш се.
- Не ваља ушивати одећу на некоме, а ако мора онда му се да нешто у уста да жваће.
- Ако на ливадама виде угажену и увијену траву, људи кажу да су се ту виле играле и да ту не ваља згазити ногом.
- Ако дим из димњака иде право у вис – биће лепо време, ако полегне према земљи – биће кише.
- Кад те сврби леви длан – добићеш паре, а кад сврби десни – имаћеш губитак.
- Кад те сврби нос – љутићеш се.
- Ново одело не ваља први пут облачити за одлазак код лекара („не ваља се принављати код лекара“).
- Ако се помешају виљушке и ножеви у фиоци настаће свађа у кући.
- „Ако те неко зове, а не видиш га, не јављај се. Ако се јавиш убрзо ћеш умрети.“ У вези са тим је и једна прича Лаза Вуловића. То је било у време када је он ишао на занат. Живео је у селу и путовао сваки дан у Ужице. Пошто је већ био момак, издвојио се у стару кућу да спава. Остали су спавали у новој кући. Једну ноћ га је пробудио неки глас који га је дозивао. Устао је и погледао кроз прозор али никога није видео. Вратио се у кревет, али је недуго затим поново чуо позив. По његовој причи, на прагу нове куће седело је неко дете. Добро се видело, јер је била месечина. Вратио се у кревет и после неког времена поново погледао кроз прозор и видео да нема никога пред кућом. Брзо је отворио врата и највећом могућом брзином утрчао у нову кућу. Његовом комшији Драгојлу Вуловићу се исто десило, неко га је звао, али он је отворио прозор и питао: Ко је то? Нико се није одазвао, а глас је мало касније поново чуо. Опет је изашао на прозор и одазвао се, али одговора није било. Кажу да је после неколико дана умро.
Обичаји и веровања на верске празнике:
- На Благовести (7. април) ништа се не довлачи кући (дрва, грање) због змија.
- Јеремијевдан (14. мај) се празнује ради заштите од змија. Рано ујутро пре сунца жене устају и лупају у шерпе и лонце, иду око куће и певају:
– Јеремија у поље
Беж`те змије у море
Све су змије пропале
Само једна остала
И она је пропала
На два коца глогова
И четири шипова[1] - На Прокоп (Св. Прокопије, 21. јул) се не ради због деце. „ Ој, Прокопа, Прокопа сву ми децу покопа“ кажу да је жалио један муслиман, који је радио на Прокоп, па су му деца умрла.
- На Спасовдан (40 дана од Великог петка) се рано ујутру беру лескове гранчице и каче на врата, а у данашње време и на аута. Верује се да гром не удара у леску и зато јој се приписују чудотворне моћи терања зла и призивања благостања.
- Скончанији уторак – први уторак после младине у било ком месецу. Тај дан је ваљало скидати уроке, саливати страх или лечити друге облике болести.
- Водена субота – празник у склопу Беле недеље, последње недеље пред Васкршњи пост. Тада се излази на раскрснице, носи јело и пале се свеће за утопљенике и обешенике и због заштите од града и поплава. Тај дан се ништа не ради са водом.
- Илиндан (2. август) – „Од светог Илије сунце све милије“.
- Ветровити Стеван (или Свети Стефан летњи) – празнује се 15. августа нерадно због заштите од ветра.
- Пробржење (Преображење, 19. август) – од тог датума не ваља се купати у рекама и језерима, јер се вода промени („ И камен у води се преобрази“). Научно је доказано да се на тај дан мења ПХ вредност воде.
- Од Митровдана (8. новембар) па до Благовести (7. април) стока се пуштала да пасе свуда („Благовјести, чобанима заповјести“).
- Петка пред неки празник: петак је нерадни дан и пости се ако је неки велики празник до недеље, а ако је иза недеље не празнује се („ваља да се ради“). По причању свештеника, тај обичај је остао од Турака, јер они не раде петком и бранили су раји да ради. То се преносило на следеће генерације и временом је измењено, тако да се празновао само петак пред неки велики хришћански празник. Временом је и то укинуто.
- Кажу да се привиђа у шумарку између Сарвана и Јоковића и код Дакића воде испод Балчовине.
[1] Према казивању Љиљане Ђорђевић
Посмртни обичаји и веровања:
- Одећа умрлог, тзв. Пустолине, качи се на гране у неком потоку. Код Вуловића се то обавља у потоку испод Перила.
- Кад јаве да је умро неко из куће, просипа се вода из куће, ако стоји у неким посудама.
- Кућа се очисти и онда се баца метла, ако је жена умрла.
- Огледало у кући се прекрива пешкиром или неком крпом.
- На кућу се ставља црни барјак, као знак да је кућа рушна.
- Они који иду на сахрану кажу: “Идем у пратњу.“
- Поворка стаје три пута до гробља: два пута на раскрсници, где се очита молитва, а трећи пут стаје на гробљу.
- За онога ко први изађе са гробља после сахране каже се да ће следећи умрети.
- После повратка са гробља, прво се перу руке, па се улази у кућу.
- Ако неко није био на сахрани, а хоће да дође на четресницу, мора пре тога отићи на гроб. Кажу: „не ваља се принављати“.
- Жене из куће наричу 40 дана после смрти.
- Ко окупа мртваца, више не може да калеми, неће калем да се прими.
- Из куће која је „рушна“ (неко од укућана умро, а није прошло годину дана) не ваља узимати ништа што расте: пелцер од цвећа, јаје и сл.
Обичаји и веровања у вези са птицама и животињама:
- Не ваља звиждати у кући да се не би скупљали мишеви.
- За змију кажу: „Она, у сну се не снила“.
- Први пут у години кад видиш змију, гласно позови себе по имену и нећеш је више виђати.
- Ако те убоде ос узми мали камен са земље, држи неколико минута на месту убода и врати на место где си га нашао, у положај како је стајао.
- Ако два гаврана лете преко нечије ливаде, каже се да ће тај човек умрети ускоро.
- Не ваља кад чујеш кукавицу на празан стомак
- Ако неко стане на даждевњака оглувеће. Кажу да он, кад је у опасности, испушта страшан звук.
- Ушицама од секире не ваља ударати по земљи, јер ће ту стока да повреди ногу.
