Порекло Вукајловића, Тошића, Станића и Јованчића
Вукајловићи воде порекло од Вукајла Јовановића, првог сеоског кмета у Рогама. Вукајло је умро у децембру 1849. године, а његови синови Милоје и Вукадин узимају презиме по оцу Вукајловић. У Попису из 1863. год. налазе се две куће Вукајловића: Милојева и Вукадинова. Вукадин је остао у очевој кући и имао је синове: Милинка, Миладина и Миливоја. Милоје је имао Вукомана и Вукосава.
У Рогама има девет кућа Вукајловића, од којих су четири активне. Куће се налазе пре и испод Великог гробља, у Забрду. Славе Јовандан (20 јануар).
Тошићи у Рогама воде порекло од Тоша Јовановића, који се, у једном домаћинству са братом Василијем, појављује у Попису из 1832. године. У попису из 1837. године он је носилац домаћинства, вероватно да је Василије умро. Тошови синови: Павле, Милија, Илија, Сретен и Средоје узимају презиме Тошић у Пописима од 1849. године.
У Рогама имају три напуштене куће Тошића: две у Забрду и једна на путу према Сврачкову, пре Ковачевића.
Станићи воде порекло од Василија Јовановића, који се појављује у Попису из 1832. год. У Попису из 1837. год. носилац домаћинства је Тошо, Василијев брат, вероватно да је Василије умро. Василијеви синови Паун и Милан узимају презиме Василијевић, да би у Попису из 1863. године Паун узео презиме Станић, а Милан је вратио презиме Јовановић. Паун се два пута женио: у првом браку је добио две кћерке, а у другом сина Косту, који је имао кћерку. Милан је имао два сина: Новака и Јовицу.
Последње куће које су биле у Забрду су куће Радована и Зорана, који ту више не живе. Постоји кућа Микана Станића на Вршељку у Миливојевићима, где је он дошао на мираз. Станићи славе Јовандан (20.01.)
Јованчићи су, према породичном предању, дошли из Источне Херцеговине. Када су Турци спалили село, сестре Јована, која је била старија и већ удата и млађа сестра Петра су избегле код рођака у Србију. Јованиног мужа су Турци убили, а његово дете Милована је родила у Рогама. Милован и његови потомци су узели презиме по Јовани и живели су у Доњем Забрду, а Петрићи су добили презиме по Петри и живе у Горњем Забрду.(Сретен Ковачевић: Рошки круг – Јованчићи).
Милован Алексић се појављује у Попису из 1840. године, као носилац домаћинства. У Попису из 1849. године наводи се да Милован живи са сином Радисавом и три жене. Наведено је да има 35 година.
У попису становништва 1832/33 пише да је Вукајло Јовановић имао синовца Милована, а у попису стоке 1860. године је као носилац домаћинства уписан Милован Вукајловић. То наводи на закључак да је Јована дошла код Вукајла у Роге, да их је он примио и сместио их у Доње Забрдо да живе. Од 1863. године Милован узима презиме Јованчић. Како пише на надгробном споменику рођен је 1813. године, живео је 90 година, а умро је 1883. године, што се не слаже. Иза себе је оставио синове: Радисава, Милоша и Млађена.
Стојан Јованчић је оженио Стојку, кћерку Вељка Сарвана и из Забрда дошао на мираз, на Вртаче. Добили су четири сина: Радоје, Петко, Добросав и Добривоје и кћерку Мијојлу.
У Забрду су биле четири куће Јованчића, али су оне напуштене. Јованчићи у Забрду славе Јовандан (20. јануар). На Вртачама постоје четири куће Јованчића које славе Аранђеловдан (21. новембар), славу имања, а прикађују Јовандан.
Порекло Петрића
Петрићи су са ове четири фамилије повезани породичним предањем, према коме је Јована имала млађу сестру Петру, која се са њом доселила у Роге.
У Попису из 1832. године појављује се Павле Обрадов, који живи у заједници са старијим братом Петром. У следећим пописима Павле и Петар се воде као Обрадовићи, а у Попису из 1863. године Петар и Павлов син Мијајло узимају презиме Петрић. У Попису из 1849. године Павле има 44 а Петар 46 године и 10 година су старији од Милована Алексића, Јованиног сина. Ти подаци говори да им Петра неможе бити мајка, јер се по предању она доселила заједно са Јованом, кад су Петар и Павле имали 10 година.
У Попису из 1863. год. су наведене две куће Петрића: Мијајлова, Павловог сина, који живи у заједници са Мајком Маром старом 60 година и синовима, а друга кућа је његовог стрица Петра, који такође има 60 година.
Петрићи живе у Горњем Забрду изнад Јованчића. Ту има седам кућа од којих су две активне. Осма кућа је у Ливадама и она је активна. Петрићи славе Јовандан (20. јануар).
Породично предање Јованчића не може засигурно да се повеже са подацима у матичним књигама и пописима. Да би то повезали морамо поставити следећу теорију:
Јован је поред Вукајла, Тоша и Василија имао и сина Алексу. Прва тројица су дошла у Србију, а Алекса је остао у Херцеговини, ожењен са Јованом. Када су Турци запалили село и убили Алексу, Јована је са сестром Петром дошла у Роге и Вукајло их је примио. Населили су се у Доње Забрдо, где је сада кућа Милована Јованчића. Јована је дошла трудна и родила је Милована вероватно пре 1813. године, а не како пише на споменику. Он је узео презиме Алексић по оцу и у пописима се до пунолетства води као Вукајлов синовац. Касније је узео презиме Јованчић, по мајци. Његова деца се у матичним књигама уписују као Јовановићи, по деди. Петра се удала за Обрада, који је имао два сина Петра и Павла, који су рођени око 1805. године. Ако се Петра доселила пре 1805. године могла им је бити мајка, а ако се доселила после онда је то Обраду други брак. Касније су они узели презиме по Петри, јер су већ постојали Обрадовићи у Рогама. У матичној књизи умрлих Годовичке цркве уписана је Петра Обрадовица умрла 1847. године, али неможемо са сигурношћу тврдити да је то Петра из Петрића.
