Ова књига је први роман Стевана З. Ковачевића (1952), спортског новинара Радио Београда и проистекла је из приче „Све има крај, али се не завршава“ објављене у књизи „И даље трчим+1“, објављене 2011. године у Београду. Роман је написан као биографија најбољег послератног атлетичара спринтера Милована Јованчића, рођеног 1929. године у Рогама.
„У настојању да испише животопис познате личности наше савремене спортске историје, Стеван Ковачевић је, у овој књизи која је помало и хроника и романсирана биографија, захватио шире кругове у времену и испричао динамичну и узбудљиву причу о слави успеха и драми трајања. Полазећи од сасвим конкретног доживљаја: боравка у селу роге на реци Рзав када му је у руке допала фасцикла са новинским извештајима, фотографијама и белешкама Милована Јованчића, радознали и посвећени хроничар је причу о животу атлетског јунака повезао са причом о његовом пореклу. А таква прича морала је у себе да упије и бројне драматичне изазове и трагичне догађаје, ратна искушења и трауме којима је обиловао претходни век. На тај начин је у њој повезана судбина јунака са судбином села, фамилије и народа из кога је потекао.“ (извод из рецензије, књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков).
Писац прати Милованов живот од великог невремена пред његово рођење, преко одрастања у родном селу у које се увек враћао са осећајем топле присности, па преко школовања у Ужицу, сусрета са спортским педагогом Јехличком, уз кога је почео да тренира атлетику. Касније долази ратно време, време великих и малих љубави, војске и озбиљне професионалне каријере. Милована су повреде омеле да има дужу атлетску каријеру, али је остао у спорту. Књига прати његову тренерску каријеру у Црвеној Звезди из Београда, Атлетској федерацији БиХ, фудбалском клубу Слобода из Тузле и на крају у Карлстаду у Шведској, где је завршио тренерску каријеру. Остао је да живи и ради у Шведској, где су му се придружили најмлађи брат Александар и Раде, син средњег брата Видана.
„ А када је причу поставио на ширу временску основу, онда је њен аутор у њу унео обиље појединости из јунакове биографије: одрастања, школовања, емотивног живота …, и тако показао да се шампион рађа и ствара. Да су за настајање његовог борбеног духа, одлучности и постојаности, нарочито важне животодавне везе са родним рошким кругом. Са завичајним пределима и водама, стаменим брђанима и породичном заједницом и кућом као гравитационим центром из којег је одлазио, али којем се увек окретао и враћао.“ (Извод из рецензије).
Књига је издата 2015. године, исте године када је Милован умро. Према својој жељи Милован је сахрањен у Рогама у породичној гробници на Великом гробљу, а на спомен плочу су уписани сви Јованчићи који припадају његовој лози, почевши од Милована Алексића, Јованиног сина, који је први узео презиме Јованчић.
Књига је издата у 1000 примерака, али се не може наћи у библиотекама у Ужицу и Пожеги. Књига коју сам читао налази се у школској библиотеци у Рогама.
