Топоними (грч. топос место + онома име, назив) су властита имена географских објеката – континената, мора, океана, река, језера, разних копнених формација (планина, брда, долина, поља, кланаца и др), држава и насељених места (заселака, села, вароши, градова и др.). Топоними су једна од најважнијих нематеријалних културних вредности које поседује друштво. Они су језик градова, села,…
Од секција КУД у Рогама, фолклорна секција је прва започела са радом. Разлог за формирање је било такмичење села 1981. године. Први састав секције чинило је 6 парова. У мушком делу су били: Иван и Станисав Павловић, Томислав Вуловић, Раде Ђорђевић, Раде Сарван и Мишо Кабаница, а у женском делу: Нада и Дана Сарван, Вера…
Обичаји су искуством и навиком створене одредбе, које као какви закони, и ако нигде нису написани, управљају целокупним животом и радом извеснога друштва. Променом пребивалишта, културним напредовањем и доласком у додир са другим народима обичаји се или мењају или замењују новима, а често и сасвим ишчезавају. Обичаји временом губе своја основна значења па добијају известан…
Текст урађен према књизи „Пожега и околина“, први део, аутор Михаило Зотовић, Пожега, 1978. Прилично негостољубива, релативно дивља и за настањивање несигурна, долина реке Велики Рзав постала је археолошки интересантна од момента када су у њој крајем 1958. године, у троуглу села Роге, Сврачково и Радобуђа, откривена три праисторијска насеља. Сва три леже на непосредним…
Пословице и изреке су сажете животне мудрости и искуства народа. Неке су општеприхваћене, а неке се јављају само у појединим подручјима. Временом долази до мешања и прихватања, тако да их нико неможе присвајати. Овде је сабрана народна мудрост из наших крајева, онако како се говорило и преносило с колена на колено.
Фудбалски клуб Младост из Рогу основан је 1980. године. Први тренер им је био Мишо Сарван са Ариљске рампе. У Рогама нису имали одговарајући терен па су утакмице играли у Пожеги на Зеленцу. Расформирани су 2001. године.
Манастир се налази јужно од Пожеге, у Годовику недалеко од центра села, на једном узвишењу. Зидан је каменом и сигом. Има правоугаону основу с полукружном олтарском апсидом, куполом изнад наоса и припратом.[1] По једном предању потиче из доба Немањића и грађен је кад и црква у Ариљу. Чак се сматра и да је био метох…
Свако село има један дан у години који слави. То обично бива лети, од Васкрса до Петрова поста. Тај дан се зове прислава, сеоска слава или заветина. У Рогама сеоска слава су Друге Тројице. Тај дан кроз село иду крстоноше са барјацима, крстовима и иконама и обилазе вернике, да би се на крају сви скупили…
Сеоска прела се одржавају кад су ноћи дуге зимске. На прелу жене и девојке помажу сусетки да се опреде вуна или конопља „(кучине“). Такву помоћ обично тражи она домаћица којој се жури да својој кћери спреми „руво“ за удају. Често се прело сазива и у кући у којој има доста мушкараца, а нема довољно женске…