Конопља је биљка која се дуго година гајила на нашим просторима. Расте као коров и лако расте, није потребно наводњавање ни пестициди. Сваки део биљке се може користити. Од стабљике се правила одећа, џакови и ужад, док се њено дрвенасто језгро може користити за папир и грађевинарство. Семе садржи пуно протеина, влакана, омега-3 масти и других хранљивих састојака. Уље конопље се може користити за лепкове, боје, кување и пластику.
Прерада конопље, по причи Милке Марковић
Конопља се сеје у марту у нађубрену и уситњену земљу. Сеје се густо (често) и израсте до 2 метра. Постоји мушка и женска конопља: мушка се бере, а женска оставља за расад. Кад се на стабљикама појаве ресе мора се чувати од врабаца, који кљуцају ново семе. Кад сазри конопља, у августу, чупа се ручно и везује у снопове или рукохвате („денчиће“).
Конопља се није смела брати у најтоплије доба дана, вероватно због испарења која омамљују. Брала се одмах у свануће док не отопли, па тек увече. Тако направљени снопову иду на даљу дораду: млате се штаповима да им отпадне семе и сече се корен. После тога се носе у мочила и потапају у воду. Сваки дан се окрећу да би се равномерно натопили и тако до 20 дана. Када се изваде, ставе се на сушење десет дана и суви иду на трљење. То се ради на справи која се зове Трлица.
Тим поступком се скида кора („поздер“), која је крута и остаје влакно (кудеља, тежина). Љуспице коре се не користе. Оне ноћу сијају па се деца играју са њима правећи лампе од бундева у које стављају те љуспице. Добијена кудеља се гребена са гребенама, па се онда ставља на преслицу и преде, да би могла да се користи за ткање. За то се користи разбој (натра). Пређа се користи и као основа (уздужно) и као потка (попречно). Основа мора да се „оснује“ на кочиће, а онда се уводи у разбој и врши се ткање. Добија се платно („сукно“) ширине до 70 цм. Пређа може да се боји, а у то време су боје налазили у природи. Најчешће су користили камење плаве и црвене боје, а понекад и плод Аптовине.
Сукно може да се доради на ваљарици да би било мекше. То је дрвено корито у које се сипа вода, сукно се потапа у воду а онда се каменом у облику ваљка притиска и ваља. Када неко преда сукно на ваљање добије рабош. То је комад дрвета које се подели уздуж на пола, па једну половини добије власник сукна, а другу ваљар. Кад власник дође да подигне сукно, рабоши се упореде.
