Велики Рзав, који извире у подножју планине Мучањ, прави је природни бисер и званично једна од две најчистије реке у Србији. Дугачак је 62 км и од виталне важности је за становништво крајева кроз које пролази.
Велики Рзав праве Пресечка река, која извире на обронцима планине Чемернице и река Јамчица у селу Мочиоци. Река даље тече кроз четири кањона далеко од путева и насељених места. Први кањон је Височки, где се могу видети и термални извори, тј. популарна Височка бања, а на потезу од Радошева и Крушчице је сужење тока реке и каскадни водопад висине око 2 метра. Река улази у кањон Орловаче, где су лево и десно чисте стене. Након изласка из тог кањона, река тече између села Равни и Дрежника са леве и Северова са десне стране, па на исток према Рогама и Сврачкову. После Сврачкова се у Велики Рзав, између села Радобуђа и Ариља, са десне стране улива Мали Рзав, да би се заједно улили у Моравицу 2 км низводно од Ариља.
На делу тока Великог Рзава, који припада Рогама, налази се пет мостова:
- Мост у Грујичићима: Први мост испод кога Рзав пролази након уласка у Роге. Кажу да је први мост био стотинак метара низводно од Грујичића стене. Да је био сезонски, примитивно направљен од дрвета, низак и да га је вода често носила. Касније је урађен чвршћи мост на Грујичића стени, пешачки. Њега је однела велика поплава 2009. године, па су бројне породице из фамилија Вуловићи, Грујичићи, Сарвани и Маринковићи биле одсечене од центра села. Пошто је ту Рзав доста широк, када је мала вода може да се пређе са тракторима или камионом. Касније је Драган Грујичић низводно од стене у месту званом Воденичиште направио метални пешачки мост, којима се користе малобројни мештани, који су остали на десној страни Рзава.
- Сарванска платица: Пешачки мост који је вода однела, а онда је направљен метални.
Стари мост је уништен услед велике поплаве у новембру 2009. године. На тај начин фамилије Сарван и Ковачевићи са десне стране Рзава били су одсечени од центра села. Уз помоћ мештана општинска власт у Пожеги је успела да изгради нови метални висећи мост за пешаке и тако решила проблем угроженог становништва.
- Платица „Ћиров мост“
- Колско-пешачки мост у Луци
Иницијатива за израду моста у Луци је званично потекла од кмета и одборника села Рогу, тако да је „09. марта 1907. године у Суду и одбору општине Рошке рађено решење у коме се закључује: Да се подигне ћуприја колска и коњичка на реци Рзаву у селу Рогама између Бараковца и воденице Милана Ковачевића и Драгомира Кабанице где се место нај подесније буде нашло. Којаће бити начињена од борове јапије ово решење изнет пред збор села Рогу дага и он гласањем одобри па затим даље по закону поступати“.
Збор села Рогу је прихватио да се ћуприја гради и поставило се питање финансирања. Средства ће се прикупљати добровољним прилозима, а становништво ће бесплатно радити на изградњи. С обзиром да би тај мост био веза становника суседних села, која су тада припадала општини Крушчичкој, са Пожегом Суд општине Рошке је направио допис Суду општине Крушчичке у коме га обавештава о намери да се гради ћуприја колска и коњичка на Рзаву у Луци. У њему се даље каже:
„Него поштосе вишина грађана из те општине служе и иду преко реке Рзава и одвећ муче себе и своју стоку све због тога што нема ћуприје на реци Рзаву. Те и даље да се свет овако неби патио и мучио прелазећи преко реке Рзава то суд овај моли тај суд да ово објави грађанству те општине пристајели учинити какву помоћ драговољног прилога за грађу поменуте ћуприје. У исто време известите Суд овај кога ћете дана назвати збор за ову циљ те даби Суд послао 2. два лица из ове општине којиће прикупљати драговољне прилоге за грађу ћуприје“.
Допис је написан 20. марта 1907. године, а потписао га је у име Председника Суда члан Нешко Обрадовић.
За време Другог светског рата Немци су срушили мост у Луци. Мост је поново изграђен и пуштен за коришћење у мају 1946. („Вести“, 28.04.1946.). Градња је започета 4. марта, a завршена 22. априла. Мост је био дуг 21 метар. На мосту су радили ковачи Миливоје и Војимир Сарван, Светозар Грујичић и Ратко Вукосавић. Било је ту и тесача и стругара из Рогу.
Мост је још у функцији и користе га чак и за превоз дрва камионом. Једном су ојачавани стубови моста и повремено мењане даске. У задње време га не одржавају како би требало, јер ће бити потопљен чим се напуни језеро.
- Платица у Кљештини
Платица је дрвени пешачки мост и направљена је тако што су на два бетонска стуба стављене дрвене греде, отесане са горње стране. На њих су стављене даске за прелаз а на једној страни је имао рукохват. Правио ју је Ратко Јованчић да би прелазили Рзав до својих имања.
Платицу је вода однела, тако да су само остали стубови. За прелаз у том делу Рзава мештани користе колско-пешачки мост мало низводно на територији Сврачкова.
