Филипова Лоза

Порекло Вуловића, Ристовића, и Филиповића

У Попису из 1823.године, који је најранији попис са именима после ослобођења од Турака, налазе се два Филипова сина: Симо и Ристо. Пописани су независно као носиоци домаћинства. Нема података да је отац Филип био са њима, нити да је дошао у Србију. Ристо и Симо су били доста стари и убрзо су умрли, па је претпоставка да су се доселили пре или за време Карађорђеве буне.

У Пописима и у Матичним књигама Годовичке цркве уписана су четири Филипова сина: Симо, Ристо, Грујица и Ђорђије. Грујица је умро 1840. год., а о Ђорђију се зна само да је његова кћерка Василија удата за Јована Обрадовића, који касније узима презиме Сарван. Њих двојица се више не помињу. Ристо је умро пре пописа из 1832. год., а Симо је дуго година био болестан, сакат у ногу и сирома.

Поред Филипових синова у Попису је био Митар Петров, или Пепов, зависи како је записано. Претпоставка је да је он син најстаријег Филиповог сина  Петра-Пепа, јер његови синови узимају прво презиме Дмитровић, па онда Филиповић или Пеповић, да би Радосав Пеповић био сахрањен са презименом Вуловић. То, а и податак да је у пописима увек уз њих, говори о блиским везама са Филиповим синовима.

На основу анализе Хаплогрупе^(*) Е-В13, која је установљена код потомка Симовог,  и поређењем са сличним резултатима за које се зна порекло, види се да су у неком моменту преци Вуловића из Рогу боравили у Потарју, у ком периоду тешко је одредити. Где су били пре тога може се одредити на основу дубљих анализа ДНК.

(*) Хаплогрупа је скуп људи истих или сличних генетских карактеристика. Одређује се на основу анализе Y-хромозома у генима , који се преносе искључиво са оца на сина.  Анализом се одређује величина одређених маркера и упоређује са познатим резултатима. На тај начин се добија слика о пореклу фамилије испитаника, о заједничком претку и првобитној постојбини, као и кретању становништва. Тај податак се не односи на припадност некој расној или етничкој групи.

Порекло Вуловића

Вуловићи воде непосредно порекло од Вукосава – Вула Симићевића, сина Сима Филиповог. Вуле је преузео домаћинство од оца пре Пописа из 1849. год. а умро је 1850. год. У попису из 1857. год. Вулови синови живе заједно и пописани су са презименом Симићевић. Вуле је имао и кћерку Јовану која се 1862. год. удала за Никодима Сарвана из Рогу. Вулови синови Сретен, Радич и Мијајло су узели презиме Вуловић. То је презиме коришћено приликом уписивања у Матичне књиге, а у Пописима и осталим документима носили су презиме Филиповић.

Најстарији син је Сретен и он се први помиње у МКВ Годовичке цркве 1837-1868, да се 09. нов. 1859. године венчао са Јелицом, „кћерком почившег Јанка Филиповића из Рупељева“.

Вуле и његови синови су прву кућу направили испод садашње куће Драгољуба Добросављевог, на месту које зову „Стара штала“. Одатле су се померили северно, прво Петко па изнад њега Драгутин, Радичеви синови. Уз кућу Драгутинову били су и Сретенови синови и Видоје је одатле отишао на мираз у Грујичиће, да би се касније преселио са друге, десне стране Рзава. Мијајлови синови су себи направили куће десно од Драгутина.

Сретен се женио три пута и имао је четири сина: Милована, Недељка 1, Недељка 2 и Видоја и шест кћерки из другог брака и сина Милосава из трећег брака. Милован је имао синове Перишу и Микана. Погинуо је у Првом светском рату, не зна се где. Видоје је отишао на мираз у Грујичиће, па се одатле са женом Круном преселио на другу страну Рзава. Имао је пет синова и две кћерке. Недељко 1 је живео пет година, а кад је имао три године родио се Недељко 2, па је нејасно што су оба сина имала исто име.

Радич је имао три сина: Драгутина, Петка и Милуна и две кћерке. Драгутин је добио пет синова. Четворица су рано умрла, само је Јеротије-Јерко засновао своју породицу. Драгутин је погинуо у Првом светском рату 1914. год. на Маљену. Јерко је имао пет синова: Милован, Милијан, Богољуб, Станоје и Драгутин и једну кћерку. Петко се два пута женио. Из првог брака је имао сина Добросава, а из другог синове Радисава, Војислава и Стојана. Добросав је добио сина Драгољуба, а Радисав и Војислав су отишли у Ужице и тамо засновали породице. Стојана је жена напустила пре него што му је родила сина. Трећи Радичев син Милун је умро након три месеца живота.

Мијајло је имао четири сина: Анђелко, Петар, Чедомир и Милета и две кћерке. Анђелко се женио два пута. Из првог брака има сина Миленка, који добија два сина: Радивоје је отишао у Ужице, а Миливоје је остао на очевом имању. У другом браку је добио пет синова: Милан, Лазар, Страјин, Драгојле и Сретен. Милан је умро млад. Лазар је погинуо у четницима у другом светском рату и имао је сина Видосава. Драгојле је остао у Рогама, Страјин се одселио у Ужице, а Сретен у Војводину. Петар и Чедомир су умрли веома млади. Милета се два пута женио. У првом браку са Мијојлом је имао сина Боривоја, који се оженио, али није имао децу. У другом браку са Савком Милета је имао три сина: Добривоје, Ђорђе и Станисав. Добривоје је са супругом Цаном имао два сина: Милодрага и Владана. О Ђорђу се зна само да је рођен 1920. године. Трећи син Станисав се женио три пута и тек у трећем браку је добио децу: синове Лаза и Бошка.

Вуловићи су живели искључиво у Рогама до после Другог светског рата, да би се касније млађи припадници фамилије одселили на разне стране. Имања су им била била углавном испод Рујанског пута (Садашњи Дрежнички пут), да би касније Добривоје Милетин направио кућу изнад пута и купио околна имања.

Тренутно у Вуловићима има дванаест кућа. У Радовој, Милијиној, Станисављевој и Миленковој кући живе удовице са децом.Једна је срушена (Драгојлева), остале су празне, а наследници их обилазе повремено. У Обрадовићима има једна кућа Вуловића, где је Милијан Јерков отишао на мираз. Ту сад живи његов син Милија-Милун.

Вуловићи славе Јовандан (20.јануар).

Порекло Филиповића-Пеповића

Ова фамилија води порекло од Митра Петровог-Пеповог, који се у Пописима јавља и као Дмитар и са презименом Пеповић. Као близак род са Вуловићима, у свим пописима су били уз њих, чак су у Попису из 1834. године Симић и Грујица, Филипови синови, пописани под презименом Пеповић.

Митар је у Попису из 1832. године имао три сина: Алекса, Аксентије и Ћиро. Они се не помињу у наредним пописима, већ се у попису из 1849. год. помињу синови: Ђерасим, Петар и Никола, могуће из другог брака. Они узимају презиме Митровић, по оцу. Ђерасим има синове Мијајла и Гаврила, који узимају презиме Филиповић и од њих су горњи Филиповићи у Рогама и Филиповићи у Злакуси. Петар је „солдат“, био добровољац у Мађарској буни, оженио се 1852. године, али није имао деце. Никола је добио синове Радосава и Радисава – Рака. Радосав је мењао презимена, па је био Дмитровић, Пеповић, Филиповић, а умро је под презименом Вуловић. Од мушких наследника породицу је засновао Милош Филиповић, то су доњи Филиповићи до пута. Рако је у почетку имао презиме Филиповић, али је у МК уписиван као Пеповић. Погинуо је у првом светском рату као Филиповић. Имао је три кћерке.

Филиповићи – Пеповићи су се населили на крају засеока Вуловићи, десно и изнад пута. Ту је живео Радосав са породицом, а Рако се одселио лево од Вуловића, према Превији и испод пута. Славе Јовандан (20. јануар)

Порекло Ристовића

Ова фамилија води порекло од Риста Филиповог, који је умро око 1830. године. Наследио га је син Јован, који је живео у домаћинству са братом Павлом и синовима. У Попису из 1863. год. налазе се две куће Ристовића: Павлова, где живи са женом Ружицом и сином Перишом, и Обрадова, сина Јовановог, где живи са женом Саром, синовима Мирком, Љубисавом и кћерком Христином. Павлов син Периша је умро 1864. год и Павле је остао без наследника. Обрадови синови Мирко и Љубисав су основали своје породице.

Ристовићи се у разним списковима за Роге појављују до 1910. године. Љубисав се одселио у Вране 1906. године, вероватно после смрти жене Миленије. Умро је 1907. год. у Ужичкој болници од туберкулозе, у 50 години као удовац и, како пише у МКУ Ужичке цркве, после 26 година брака. Иза себе није оставио наследника, јер му је син Обрад умро 1904 године. Задњи се помиње Љубисављев брат Мирко и о њему и његовим потомцима се не зна ништа.

Ристовићи су вероватно били испод Јоцовог брда.