Према истраживању Стефана Вукашиновића
Према породичном предању у Роге се из Старе Херцеговине, из околине Требиња око 1820. године досељавају Маркови (или Маринкови) синови Вукашин и Јован и кћерке Вајлика-Ваја и Перуника. Насељавају се на Вршељак на место садашње куће Божидара Вукашиновића. Од Вукашина и Јована настају Вукашиновићи, од Ваје – Вајовићи, а од Перунике – Перуничићи
ВУКАШИНОВИЋИ
У првом попису из 1823. године Маркови синови су уписани као Вукашин Маринковић и Јован Марковић. У попису из 1832. године налазе се три куће будућих Вукашиновића: Јована Марковог, Вукашина Марковог и кућа Вукашиновог сина Веселина. Вукашин је умро 1832. године, а у Попису из 1834. године појављује се Обрад Вукашиновић, Вукашинов син. Поред њега су ту и Веселин Вукашинов и Јован Марков, пописан као Ђоко Марковић.
Јован Марков је рођен око 1771. године и, по свему судећи, био је старији од Вукашина. Одселио се око 1837. године у Забрдо, оженио се, али није имао мушких наследника. Неколико година касније код њега одлази да живи најмлађи Вукашинов син Милан, а касније и унук Тодосије, син Милована. Милан и Тодосије су били Марковићи све до пописа из 1863. године, када узимају презиме Вукашиновић.
О Вукашину се зна само да је умро 30-их година XIX века. Имао је четири сина: Милована, Обрада, Веселина и Милана. Од његових синова на Вршељку су остали Обрад и Веселин.
Вукашиновићи на Вршељку
Обрад је имао 7 синова и то: Јеврема, Лазара, Радована, Милована, Мијаила, Саву и Милоша.
Јеврем Обрадов је први изашао из задруге, и са женом Симаном изродио осморо деце, наследили су га синови Младен и Јаков. Младен Јевремов се одселио око 1890. године под Честу, где их и данас има. Са Милевом је изродио четири сина: Спасоја, Велимира, Јовишу и Радоја, и три ћерке. Спасоје се привенчао у Забрдо у Јованчиће, Велимир и Јовиша погинули су у Првом светском рату, а Раде је остао на очевини. Јаков Јевремов остао је на очевини и са Јеликом изродио 3 ћерке.
Лазар Обрадов, населио се на врх Вршељка, са Смиљаном изродио је шесторо деце, али није му се одржало мушко потомство.
Радован Обрадов, населио се западно од главне куће, са Вујаном изродио је четири сина од којих је опстао само Љубомир-Љубисав, Љубисав се женио два пута, али опстала су му само женска деца.
Милован Обрадов, привенчао се у Забрдо у Станиће, где је са женом Спасенијом изродио деветоро деце, али су се одржала само два сина: Радосав и Радомир. Радосав је у Забрду живео до око 1890. године, затим се одселио у Сврачково где се оженио, али му се потомство није одржало. Радомир се одселио у Пожегу 1893. и радио је као опанчар, а 1904. постављен је за председника Социјалдемократске организације у Пожеги. Није се женио.
Мијаило Обрадов, остао је на најстаријем месту, на Вршељку и са Женом Маром изродио је седам синова, од којих су опстали Андрија, Дмитар-Димитрије и Тимотије. Андрија се женио три пута. Са првом женом изродио је Милинка и Милицу, са другом женом Достаном имао је сина Дмитра, који је умро мали и 4 ћерке. Са трећом женом Јефимијом није имао деце. Потомство му се одржало преко Милинка. Димитрије је погинуо 1914. године у Првом светском рату, а Тимотије је са Винком изродио Вукосава и Милојка (умро као беба) и две ћерке. Тимотије је умро за време Првог светског рата као војни обавезник.
Сава Обрадов, населио се близу Лазара. Са женом Василијом изродио је два сина: Видоја и Радича и ћерку, али сви су помрли.
Милош Обрадов, населио се код Младена испод Честе. Са женом Аницом-Аном изродио је седморо деце, од којих су се одржали Сретен и Јосип. Сретен је имао сина Милоша (умро мали) и ћер Славку. Јосип се привенчао у Милићево село и са женом Станом изродио два сина, која су умрла мала и ћер Ђенадију. Јосип је умро у болници у селу Стублине као војни обавезник.
Веселин Вукашинов се населио јужно од Обрада. Са женом Босиљком изродио је Јевта и Арсенија(умро мали) и три ћерке. Јевто Веселинов женио се два пута, са првом женом Стојаном имао је сина Витомира, који је живео 9 година и три ћерке које су се разудале. Са другом женом Пауном имао је три сина: Милана, Вукашина и Обрада и ћер Миросаву. Миросава је умрла са неколико месеци, а о Вукашину се не зна ништа.
Милан Јевтов, остао је на очевини и са женом Рајком изродио осморо деце: Недељка, Василија, Момира, Слободана и Мијодрага и три ћерке.
Обрад Јевтов, населио се северно, скоро на врх Вршељка. Са женом Катом изродио је деветоро деце од којих су опстали само двоје: Петар и Ружа.
Вукашиновићи у Забрду
Милован Вукашинов имао је само сина Тодосија. Он је био настањен иза Петрића у Забрдо и женио се три пута: са првом женом Живаном нису му опстала деца, са другом женом Ристом имао је сина Вукомана, и са трећом женом Илинком имао је синове Михаила, Петронија и Благоја. Илинка је са собом довела и Живана-Живка који је узео презиме Вукашиновић.
Милан Вукашинов се населио на месту Гробнице и женио се два пута: са првом женом Ружицом имао је једну ћер, са другом женом Милосавом имао је дванаесторо деце од којих су се по мушкој линији одржали Живко и Алексије.
Живко Миланов женио се три пута. Са првом женом Јелисавком имао је петоро деце од којих се одржао Станко, са другом женом Јованком није имао деце, а са трећом женом Тадијаном имао је исто петоро деце, али сва су помрла још као мала.
Алексије Миланов са женом Вукосавом-Вујаном изродио је седморо деце од којих су опстали Станоје и Видоје.
Вукашиновићи славе Јовандан (20. јануар).
ВАЈОВИЋИ (Остојићи и Чоловићи)
Према народном предању Ваја, сестра Вукашина (родоначелника фамилије Вукашиновић) удала се за некога од Остојића. У попису из 1823. године уписан је као носилац домаћинства Матие Остојић. Касније се у пописима појављују његова браћа Василије и Периша. У Попису из 1863. године Перишина и Василијева деца, који већ имају своја домаћинства, пописани су као Вајовићи. Матијини синови Милија и Илија узимају презиме Чоловић.
Вајовићи се налазе на десној обали Рзава, око средине падине. Чоловићи су уз Дрвчане, тј. границу са Сврачковом. Славе Јовандан (20. јануар).
ПЕРУНИЧИЋИ
Друга сестра Вукашинова је Перуника и, према предању, по њој су потомци Веселина Јовановића добили презиме. Веселин Јовановић се појављује у Попису из 1823. године са братом Вучићем. У следећим пописима носилац домаћинства је Вучић, а брат живи са њим. Када Вучић умре његов син Теодосије постаје носилац домаћинства и узима презиме Вучићевић, а Веселин се издваја у посебно домаћинство, са сином Гвозденом. У Попису из 1857. године Веселин узима презиме Перуничић, као и његов син Гвозден. Теодосије Вучићевић има синове: Јелесија, који узима презиме Перуничић и Вујадина и Милана, који задржавају презиме Вучићевић.
У Рогама Перуничићи се налазе испод школе, са леве стране пута у Луку, једна породица и са десне стране Рзава испод Венца. Славе Јовандан (20. јануар).
